Jedan od najznačajnijih svetskih ekonomista i dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju Džozef Štiglic poručio je sinoć u Beogradu da Evropa zbog velikih izazova, SAD sa jedne strane i Rusije sa druge, treba još više i dublje da se integriše, ali i da razvije nezavisan odbrambeni i tehnološki sektor koji će ojačati evropsku ekonomiju.
Evropski projekat je sada aktuelniji nego ikada pre, a Evropa treba da bude u mogućnosti da samostalno donosi svoje odluke, istakao je Štiglic na predavanju o viziji Evrope iz lične, intelektualne i političke perspektive, koje je održao u Evropskoj kući, na poziv Francuskog instituta u Srbiji.
„U ovom trenutku sam zaista optimističan da će izazovi sa kojima se sada suočavamo, koje postavljaju Rusija s jedne strane i SAD s druge strane, motivisati Evropu da se dalje kreće ka evropskim integracijama i da produbi tu integraciju“, naglasio je Štiglic.
Profesor na Univerzitetu Kolumbija je upozorio da Evropska unija zavisi od Sjedinjenih Američkih Država u vojnom i tehnološkom smislu, i podsetio da da Evropa koristi američki sistem satelita Starlink i klaud za skladištenje podataka, što je dovodi u osetljivu poziciju.
Ulagati od većeg poreza milijarderima i korporacijama
Prema rečima nobelovca, Evropska unija treba više da ulaže u odbranu i tehnologiju, kao i u istraživanje i razvoj koji su fokusirani na tehnologije budućnosti, pri čemu može da se osloni na višedecenijska iskustva SAD razvoja industrije i odbrambene politike.
Kao moguće rešenje je naveo i uvođenje poreza na korporacije i milijarderima, što bi moglo da popuni evropske fondove.
On je kazao da Evropa sama sebe nije dovoljno oslobodila rizika zavisnosti od američke vojske i opreme, kao i od američke tehnologije, i predala svoj ekonomski suverenitet.
Štiglic je kritikovao ekonomsku politiku predsednika SAD Donalda Trampa, koga optužuje za gaženje vladavine prava i demokratije. Takođe, Štiglic ističe da, kako je rekao, "tramponomika" ne funkcioniše i nije u interesu ni SAD niti ostatka sveta.
Evropa je, smatra američki ekonomista, poslednji bastion demokratije i ljudskih prava u modernom društvu i zato treba da ojača svoju samostalnost.
„Evropski projekat je izrazito značajan u ovom trenutku, jer nažalost ne možete da se oslonite na SAD, koje su nepredvidive i mogu da se ponašaju na ovaj ili onaj način. EU jeste u ovom trenutku osnova današnje demokratije i najveća podrška ljudskim pravima“, poručio je Štiglic.
Problem JIE: Ekonomija traži jake institucije
Govoreći o svom iskustvu sa zemljama jugoistočne Evrope koje su prošle kroz tranziciju ka tržišnoj ekonomiji, on je istakao da je veoma važno da se napravi čvrsta instuticionalna infrastuktura kako bi ekonomija mogla da funkcioniše.
Poručio je da je neophodan dobar pravni okvir za veću konkurentnost, upravljanje korporacijama i drugo.
Smatra da tzv. šok terapija koja je bila primenjena u nekim zemljama istočne Evrope kao što je Rusija nije donela rezultate jer je samo, kako je rekao, dala priliku nekim ljudima da kradu od drugih.
„To je kao priča o kornjači i zecu kada se ispostavilo da je kornjača bila uspešnija“, primetio je Štiglic.
On je rekao da je najvažnije što je uticalo na uspeh ekonomija u tranziciji bio odnos sa Briselom odnosno pridruživanje EU i rad sa EU u izgradnji institucionalne infrastrukure.
Na pitanje šta misli o razvoju veštačke inteligencije, Štiglic je rekao da ova tehnologija ima ogroman potencijal koji bi, ako se ne kontroliše i ne usmeri na dobar kolosek, mogao da predstavlja opasnost koja može da nas uništi.
Prema njegovim rečima, najistaknutiji stručnjaci za veštačku inteligenciju, poput Džordža Hintona, uporedili su potencijal AI sa atomskom bombom.
Razgovor sa Štiglicom je vodio direktor Francuskog instituta u Srbiji Amos Rajhman, a dobrodošlicu su mu poželeli ambsador EU u Srbiji Andreas fon Bekerat i ambasadorka Francuske Florans Ferari.
Štiglicu će danas, 13. decembra, u 17.00 časova, u Dvorani Kulturnog centra Beograda, biti svečano dodeljena nagrada "Miladin Životić" za 2025. godinu.
Nakon dodele nagrade, profesor Štiglic održaće javno predavanje pod nazivom "Sloboda, akademska zajednica i društveni i ekonomski napredak", navedeno je na veb stranici Instituta za filozofiju i društvenu teoriju.
O Štiglicu
Džozef Štiglic je američki ekonomista i profesor na Univerzitetu Kolumbija, kopredsednik Nezavisne komisije za reformu međunarodnog korporativnog oporezivanja (ICRICT) i glavni ekonomista Instituta Ruzvelt.
Štiglic je dobio Nobelovu nagradu za ekonomiju 2001. godine. Ranije je bio viši potpredsednik i glavni ekonomista Svetske banke, kao i dugogodišnji član i predsednik Saveta ekonomskih savetnika.
