Klimatske promene postaju važan faktor u određivanju troškova zaduživanja država, pokazuje analiza Evropske centralne banke (ECB) sprovedena u 52 zemlje u periodu od 2000. do 2023. godine.
Prema rezultatima, tranzicioni rizici koji nastaju tokom prelaska na zelenu ekonomiju imaju sve jači uticaj na prinose državnih obveznica, posebno u zemljama u razvoju i državama s velikim emisijama ugljen-dioksida.
U izveštaju se navodi da su tranzicioni rizici povezani s višim kamatama na državne obveznice jer zemlje s visokim emisijama i slabijim ekološkim politikama moraju da plaćaju veće svote za nova zaduživanja.
Uticaj prirodnih katastrofa
Počev od potpisivanja Pariskog klimatskog sporazuma, ta veza postala je izraženija. Investitori sve češće uzimaju u obzir klimatske rizike pri proceni kreditne sposobnosti država.
Kada je reč o fizičkim rizicima, analiza pokazuje da hronične promene temperature ne utiču direktno na prinose, dok akutni rizici poput prirodnih katastrofa mogu povećati troškove zaduživanja, naročito u zemljama s visokim nivoom duga i ograničenim finansijama.
U takvim slučajevima, tržišta procenjuju veću verovatnoću finansijskog pritiska i reaguje rastom prinosa.
Uticaj klimatskih šokova u kratkom i srednjem roku zavisi od njihove učestalosti i jačine. Suše, poplave i oluje u zemljama sa slabijom fiskalnom osnovom imaju trenutne i izraženije efekte, dok zemlje s boljim javnim finansijama lakše ublažavaju posledice.
Finansijski kapaciteti ključni
Autori istraživanja zaključuju da finansijski kapacitet ima ključnu ulogu u otpornosti država na klimatske rizike. Zemlje s većim budžetima mogu da efikasnije ulažu u zaštitu i brže se oporave od klimatskih šokova, navodi se na veb stranici ECB.
U izveštaju se preporučuje stvaranje međunarodnog okvira koji bi povezao klimatsku politiku i fiskalnu stabilnost, pošto rastući klimatski rizici mogu da dugoročno podignu cene državnih obveznica i tako povećaju razlike između razvijenih i siromašnijih ekonomija.
