U cenu rada, izraženu po satu rada, uračunate su plate i doprinosi (prosečeno oko 25% ukupne cene rada), a od Srbije su manji trošak za kompanije i investitore bili su jedino radnici u Bugarskoj, a verovatno i u BiH, Crnoj Gori, Albaniji i Severnoj Makedoniji, za koje Eurostat nije imao podatke.
Radni sat u Bugarskoj koštao je 12€, u Rumuniji 13,6 a u Mađarskoj 15,2€. U Hrvatskoj i Sloveniji, članicama EU, cena radnog časa iznosila je 18,4, odnosno 29,7€.
Na prvom mestu u Evropi, po statistici Eurostata, nalazi se Island, gde je radni sat koštao 59,3€. Slede Luksemburg sa 56,8 i Norveška sa 56,2€ po radnom satu. Za Švajcarsku nisu dostupni podaci.
Prosečna cena radnog sata u Evropskoj uniji iznosila je 34,9€ u 2025. godini.
U 2025. godini, troškovi rada po satu izraženi u evrima porasli su za 4,1% u EU i za 3,8% u Evrozoni, u poređenju sa 2024. godinom.
Unutar Evrozone, troškovi rada po satu su porasli u svim zemljama, osim Malte (-0,5%). Najveći porast zabeležen je u Bugarskoj (+13,1%), Hrvatskoj (+11,6%), Sloveniji (+9,3%) i Litvaniji (+9,2%), dok je najniži bio u Francuskoj (+2,0%) i Italiji (+3,2%), zatim u Španiji, Kipru i Luksemburgu (po +3,5%).
Za zemlje EU van Evrozone, troškovi rada po satu izraženi u nacionalnoj valuti porasli su u svim zemljama, a najveći porast zabeležen je u Rumuniji (+10,6%), Mađarskoj (+8,9%) i Poljskoj (+8,8%). Najmanji porast je zabeležen u Danskoj (+3,0%), objavio je Eurostat.
