Trgovačku nedelju na robnim berzama bakar je započeo rastom od 1%, i u aktuelnim uslovima nije isključeno da će se ostvariti projekcije od preko 12.000 dolara po toni.
Cena bakra je u maju prvi put premašila 11.000 dolara po toni, zatim se stabilizovala, a od početka trgovinskog rata koji je ove godine pokrenuo američki predsednik Donald Trump, ponovo beleži uzlazni trend.
„Iako nije plemeniti metal poput zlata ili srebra, već industrijski, mislim da je bakar ključni metal u svetu veštačke inteligencije i data-centara. Očekuje se da potražnja za bakrom naglo poraste tokom sledeće decenije, delimično podstaknuta razvojem veštačke inteligencije i rastom evropske potrošnje za odbranu“, rekao je analitičar tržišta Bloomberg Adrije, Matej Vujanić.
Nedostatak bakra posebno je zabrinjavajući zbog pada kvaliteta rude, većih troškova projekata i naglog usporavanja otkrivanja novih nalazišta – sve to otežava uvođenje novih izvora snabdevanja, navodi se u izveštaju Međunarodne agencije za energiju (IEA).
Dodatni problem predstavljaju prekidi u snabdevanju izazvani rudarskim nesrećama. Početkom septembra ove godine dogodio se težak incident u rudniku bakra Grasberg u Indoneziji, kada su stotine hiljada tona blata prodrle u podzemne tunele rudnika, pri čemu je poginulo nekoliko rudara.
Ovaj rudnik je drugi najveći rudnik bakra na svetu, sa oko 4% globalne proizvodnje. Proizvodnja je zaustavljena i neće se vratiti na raniji nivo najranije do 2027. godine. Po obimu i trajanju, reč je o ozbiljnom šoku, znatno većem od godišnjih prekida koje analitičari obično predviđaju, piše u svojoj nedavnoj kolumni Javier Blas, kolumnista Bloomberga.
Prema njegovim rečima, ovaj prekid u snabdevanju podići će cene kako bi se tržište izbalansiralo.
„Može li bakar da premaši rekord iz 2024. godine i dostigne, na primer, 12.000 dolara po toni? Moguće je. Gubitak 'Grasberga' dovoljno je značajan, naročito u narednih šest meseci, da izazove rast cena kojim bi se ograničila potražnja", piše Blas.
SAD i Indija – najveći potrošači u narednoj deceniji
U Kini, koja je do sada bila najveći potrošač, u narednom periodu očekuje se usporavanje potražnje. Upravo je ta zemlja, kroz industrijski i infrastrukturni razvoj, doprinela rastu cene bakra, sa 1.500 dolara po metričkoj toni pre 25 godina na više od 10.000 dolara danas.
„Kina je izgradila svoju infrastrukturu, uključujući i elektromrežu. Njena aktivnost će se smanjiti kako bi se prilagodila potrebama", rekao je za Reuters analitičar Tom Price iz kompanije Panmure Liberum.
Prema njegovim procenama, potražnja u Kini biće 6% niža 2031. godine u poređenju sa 2026. godinom.
Sledeće godine, prema njegovim podacima, Kina će učestvovati sa 57% u globalnoj potrošnji bakra, dok će se njen udeo do 2031. smanjiti na 52%.
Istovremeno će rasti potražnja u Sjedinjenim Američkim Državama i Indiji, koje će postati najveći potrošači bakra u sledećoj deceniji.
