Deo zgrade Palate Albanija u centru Beograda se prodaje po ceni od 10 miliona evra, odnosno za oko 3.000 evra po kvadratu.
Agencija za osiguranje depozita, kao stečajni upravnik vlasnika dela prostora u Palati Albanija – Beogradske banke a.d. Beograd u stečaju i Univerzal banke a.d. Beograd u stečaju – oglasila je još u septembru prodaju imovine metodom javnog prikupljanja ponuda.
Predmet prodaje su dva atraktivna poslovna prostora Beogradske banke u centru Beograda. Prvi se nalazi u Palati Albanija, na sedam spratova površine 3.324 metara kvadratnih, a za učešće u nadmetanju potreban je depozit u iznosu od 1,5 miliona evra, piše Kamatica.com.
Beograđani su emotivno vezani za ovu zgradu, na kojoj je, recimo, 20. oktobra bila istaknuta zastava posle oslobođenja u Drugom svetskom ratu, a takođe označava i kapiju ulaska u najveću pešačku zonu - Knez Mihailovu. Po mišljenju istoričara, "Albanija" spada u red objekata koji određuju Beograd.
Palata u strogom centru srpske prestonice je ujedno i njen prvi oblakoder, izgrađen 1939. godine. Zgrada je dugo bila najviša u Beogradu, a druga u Jugoistočnoj Evropi.
Deo ovog velelepnog objekta, odnosno 381 kvadratni metar, procenjen na 3,88 miliona evra, ponuđen je na prodaju još 2022. godini. Ime kupca zvanično nije saopšteno, kao ni tačan iznos te kupovine, a mediji su spekulisali da verovatno nije bila po punoj tržišnoj vrednosti.
Iako je zgrada Palate Albanija još 1984. proglašena za kulturno dobro, propisi kažu da može da se stavi u promet. U ovom slučaju, ipak, vlasnik nepokretnosti mora prvo da ponudi objekat Zavodu za zaštitu spomenika i to po istoj tržišnoj ceni kao i ostalim kupcima, a to mogu da budu pravna i fizička lica, domaća i strana.
Pošto stigne zahtev, služba procenjuje da li su obezbeđena sredstva za kupovinu i da li postoji razlog da Zavod otkupi, koji nastupa u ime države. Kasnije se promet kulturnih dobara obavlja u skladu sa propisima, sa kojima se, inače, prodaju objekti.
