Prošla nedelja na svetskim berzama protekla je u padu ključnih indeksa, naročito u sektoru tehnoloških kompanija, dok su cene zlata i srebra beležile rast.
Indeksi su pali ponajviše na američkim tržištima gde su investitori reagovali na političke tenzije i najave novih carina, što je ugrozilo poverenje i izazvalo rasprodaju u tehnološkom sektoru.
Na američkim berzama tehnološki indeks Nasdaq je zabeležio pad od oko 3,6% tokom jedne sedmice, što je značajan pad za najveće tehnološke kompanije kao što su Amazon, Nvidia i Tesla, koje su izgubile stotine milijardi dolara u tržišnoj vrednosti.
Amazon je izgubio oko 121 milijardu dolara, Nvidia oko 85 milijardi, dok je Tesla pala oko 71 milijardu dolara tržišne kapitalizacije.
Pad je bio pojačan i zbog pretnji dodatnim tarifama na uvoz iz Kine, koje je najavio predsednik Trump, utičući direktno na investicione procene u tehnološkom sektoru. Stoga su se indeksi kao što je NASDAQ snažno povukli, dok su S&P 500 i Dow Jones takođe zabeležili manje padove.
Na drugim velikim berzama, evropski i azijski indeksi imali su manja kretanja, sa nekim blagim porastima, ali ni oni nisu bili imuni na globalne tenzije na tržištu. Japanski Nikkei 225 je, na primer, zabeležio blagi rast od oko 0,69%, zahvaljujući smanjenim očekivanjima za skoru poskupljenje kamatnih stopa u Japanu.
Za zlato nema problema, zasijalo i srebro
Kada su u pitanju plemeniti metali, cene zlata i srebra su u prošloj nedelji nastavile sa rastom. Cena zlata dostigla je oko 4.062 USD po unci, što je rast od preko 1% u poslednjem danu trgovanja i ukupni rast od preko 10% tokom meseca.
Srebro je takođe pokazalo pozitivan trend sa cenom koja je dosegla oko 51 USD po unci, što predstavlja rast od oko 1,1% u poslednjem danu.
Ovaj rast zlata i srebra uglavnom je posledica slabijeg dolara i povećane potražnje za sigurnim investicijama usled globalne geopolitičke neizvesnosti.
Na domaćem indijskom tržištu, koje je često dobar pokazatelj za fizičku potražnju za tim metalima, zlato se trgovalo po ceni oko 125.400 rupija za 10 grama, dok je srebro u pojedinim gradovima kao što je Chennai dostizalo i 177.100 rupija po kilogramu.
Ni u padu S&P 500 i Nasdaq nisu isti
Tokom prošle nedelje američki vodeći indeksi, S&P 500 i Nasdaq, su zabeležili pad, ali su performanse bila značajno različite zbog sastava indeksa i uticaja na sektore unutar njih.
Nasdaq je pretrpeo jači pad od oko 3,6%, što je uglavnom posledica velike izloženosti tehnološkim kompanijama koje su bile pod velikim pritiskom usled neizvesnosti oko američke trgovinske politike i pretnji dodatnim tarifama, ako i kineskoj zabani izvoza retkih metala potrebnih za AI čipove, elektrilčnje autombile i vojnu industriju.
Tehnološki gigant poput Amazona, Nvidije i Tesle u velikoj meri su doprinosili ovom padu jer su njihovi gubici tržišne vrednosti bili u stotinama milijardi dolara.
S&P 500, koji je širi indeks obuhvatajući i sektore izvan tehnologije, zabeležio je manji pad u poređenju sa Nasdaqom. Taj pad iznosio je negde oko 1,5-2% u sedmici, pa je uticaj na najsložene tehnologije i dalje bio primetan, ali je diversifikacija S&P 500 štitila indeks od težeg pada.
Dakle, Nasdaq je bio znatno volatilniji i pod većim padom, što pokazuje osetljivost tehnološkog sektora na spoljna politička i ekonomska dešavanja, dok je S&P 500 uspeo da ublaži pad zahvaljujući širem spektru sektora u svom sastavu.
