Trećina organizovanih putovanja i izleta u Srbiji, koje ne rade licencirane agencije već raznorazna udruženja, organizuje se "na crno“. Uglavnom preko oglasa prikačenih čak i na banderama, koji nude raskoš po niskoj ceni, bez ikakvih podataka o organizatoru, što je za putnike to veliki rizik a za organizatore mali, upozoravaju iz YUTA za Biznis i finansije (B&F).
Na internetu, ali i na banderama, autobuskim stajalištima ili drugim zgodnim mestima, mogu se naći pozivi za kraća i duža turistička putovanja, od verskih tura po Srbiji ili susedstvu, preko letnjih i zimskih odmora u zemlji i inostranstvu, do odlaska na egzotična mesta, poput Sejšela, Maldiva, avantura u Zanzibaru…
Kao organizatori u toj vrsti oglasa, ako su uopšte navedeni, najčešće se pojavljuju razna udruženja – crkvene zajednice, sindikalne organizacije, zavičajne, pa generacijske koje okupljaju penzionere ili mlade. Tu su i veterani, poljoprivrednici, pčelari, ljubitelji manastira, hodočasnici, planinari, izviđači, kulturno-umetnička društva, lokalne vlasti, političke partije...
Neka od tih udruženja rade legalno, organizuju putovanja isključivo za svoje članstvo i zato se ne oglašavaju. Druga se oslanjaju na turističke agencije sa licencom, pa okupe i druge zainteresovane putnike. Međutim, veliki je broj i onih koji rade mimo zakona.
Upravo u toj grupi, u oglasima se pojavljuju slike raskošnih destinacija po niskim cenama, ali su autori „zaboravili“ da navedu osnovne podatke o organizatoru, njegov naziv i sedište, nema ni imena osobe za kontakt.
Objavljuje se samo broj mobilnog telefona za usmeno dogovaranje oko puta i plaćanja, što je upozorenje da je reč o mogućoj ponudi „na crno“, a često i prevari. Nacionalna asocijacija turističkih agencija YUTA, procenjuje da se čak 30% do 35% putovanja tokom godine odvija u nezakonitoj, sivoj zoni.
YUTA traži ovlašćenja za kontrolu
„Mnogo je organizatora bez licenci, raznih udruženja, pravnih i fizičkih lica koja navodno za svoje članstvo organizuju izlete ili kompletna putovanja po zemlji i inostranstvu. A svi znamo da se članske karte putnicima dele pred polazak autobusa. To bi morala da isprati Poreska uprava, jer nelegalno obavljanje posla podrazumeva i poresku utaju, što je krivična odgovornost“, kaže za poslovni magazin B&F Aleksandar Seničić, direktor te organizacije.
Najteže je, ističe, takvu praksu razotkriti kod avionskih aranžmana, jer se ne mogu putnici na aerodromu propitivati preko koga su uplatili putovanje. Kod autobuskog prevoza je to nešto jednostavnije i YUTA već nekoliko godina unazad resornom ministarstvu dostavlja predlog zakonskih izmena koje bi omogućile sveobuhvatnu kontrolu.
„Prema proceni policije, između 9.000 i 11.000 autobuskih tura godišnje vode fizička lica, udruženja ili predstavnici neke od verskih zajednica. Veliki broj tih aranžmana ide preko državne granice, a da mi ne znamo ko je organizator i ko će odgovarati ako se nešto desi“, ukazuje Seničić.
„Turistička inspekcija nema kapacitet da sve to iskontroliše“, ocenjuje direktor YUTA, „i zato smo predlagali da kao reprezentativna strukovna asocijacija dobijemo ovlašćenje, poput onih koje imaju advokatska, lekarska ili inženjerska komora, da vršimo kontrolu svih organizatora putovanja a da dokument kojim potvrđujemo ispravnost bude uslov za prelazak granice. Bilo bi potrebno da svako ko organizuje putovanje, agencija ili udruženje, dostavi samo tri papira: ugovor o prevozu, spisak putnika i program putovanja. Na osnovu toga bismo za dan utvrdili da li organizator ispunjava propisane uslove i to naveli u dokumentu sa QR kodom“.
Ovaj kod se stavlja na prednji deo vozila, šoferšajbnu, pa svaki policajac ili carinik skeniranjem može da dobije sve potrebne informacije, od toga koja firma je zakupila autobus (po zakonu fizičko lice to ne može), ko su putnici, ko je odgovoran za realizaciju putovanja, objašnjava Seničić. On dodaje da bi se time ograničilo sivo tržište i sprečila nelojalna konkurencija legalnim agencijama, koje plaćaju poreze i imaju zaposlene.
Isplativija kazna nego porez
Direktor YUTA tvrdi da u priči o nelegalnim organizatorima, posebno u malim mestima gde svako svakoga zna, ima osnova za sumnju u koruptivne sprege sa nadležnima za kontrolu, ali i da postoji objektivan problem nedovoljnog broja inspektora, uglavnom stacioniranih u većim centrima.
„Ukoliko neko i prijavi nelegalan rad u turizmu, iz oglasa je teško utvrditi sedište organizatora, pa to ide u odeljenje za visokotehnološki kriminal. Kad se nelegalni organizator i otkrije, kazna je od 20.000 do 100.000 dinara, što je mnogo manje od obaveza koje plaćaju agencije u legalnom sistemu. U drugim zemljama, kad nekog uhvate u takvom poslu, odmah se uključuju poreznici koji će obračunati dažbine za čitav period u kom je moguće utvrditi da je taj pojedinac radio. Kazne su drakonske, ne samo zatvorske nego se nalaže i zabrana na sva lična primanja dok se ne otplati procenjena šteta. A mi ovde kao da imamo prećutni dogovor da tako može da se radi”, komentariše Seničić.
U ovakvim aranžmanima nema sigurnosti za putnike. Ljudi ih prihvataju zbog niske cene, ali takva putovanja nemaju veze sa turizmom, ona služe isključivo tome da njihovi organizatori nelegalno zarade novac. Stoga su česte i prevare, upozorava Seničić i navodi primer.
„Internet je otvorena mreža, svako može da okači sliku nekog luksuznog smeštaja, predstavi to kao destinaciju po nerealno niskoj ceni, a putnik mora da uplati prvi deo aranžmana. To se obično svodi na iznos od 100 do 150 evra, a posle uplate, organizator se više ne javlja na telefon, isključi ga i smišlja novu destinaciju. Po našim zakonima, neosnovano uzet novac do 20.000 dinara nije krivično delo prevare. To je prekršaj, tretira se kao džeparenje. A kad ste čuli da je nekom vraćen tako pokraden novac?”
Nadležni nisu nadležni i za povraćaj novca
U Sektoru turističke inspekcije Ministarstva turizma i omladine ističu za B&F da postupaju po svakoj prijavi građana o nezakonito organizovanim putovanjima, licima koja ih organizuju a nisu registrovana u skladu sa zakonom, kao i o njihovom oglašavanju putem interneta i društvenih mreža.
„Zakon o turizmu dozvoljava sindikalnim organizacijama, udruženjima penzionera, ferijalnim, studentskim, izviđačkim i planinarskim organizacijama i ustanovama socijalne i dečje zaštite, kao i drugim udruženjima i organizacijama, da samo za svoje članove, odnosno korisnike, u skladu sa svojim statutom, organizuju putovanja za sopstvene potrebe ili izlet, bez svrhe sticanja dobiti. Putovanja za sopstvene potrebe se ne mogu javno oglašavati ni reklamirati”, navode u nadležnoj inspekciji.
Naši sagovornici u Ministarstvu turizma objašnjavaju da su udruženja i organizacije kad organizuju takva putovanja u obavezi da dostavljaju godišnji plan putovanja i da u propisanom roku obaveste inspekciju o svakom pojedinačnom putovanju. Ako realizacijom putovanja udruženje ili organizacija stiču dobit, dužni su da ispune sve uslove propisane za turističke agencije, od registracije, licence do garancije putovanja.
„Ukoliko udruženje obavlja poslove turističke agencije a nije ispunilo propisane uslove, onda je reč o poslovanju u sivoj zoni. Kada se nezadovoljni putnici obrate inspekciji, prvo što se proverava je da li su to putovanja za sopstvene potrebe ili turistička i da li udruženje, odnosno organizacija posluje u skladu sa zakonom”, kažu u Sektoru turističke inspekcije.
Dodaju, međutim, kako nemaju nadležnost da narede povraćaj novca koji su putnici uplatili za putovanje. Zbog toga im preporučuju da vode računa kome plaćaju, da provere da li je organizator putovanja upisan u Registar turizma i da li ima propisanu garanciju putovanja. Ako nema registracije, to znači da ne postoji ni garancija, fond iz koga bi oštećeni putnici mogli da budu obeštećeni, pa oni svoja prava mogu ostvariti samo sudskim putem, ističu u inspekciji.
