U Evropskoj uniji samo 56,4% mladih uzrasta od 15 do 34 godine radi posao koji je u visokom ili veoma visokom stepenu usklađen sa njihovim obrazovanjem, a najbolju šansu za rad u struci im nude zdravstvo i IT sektor, pokazuje danas objavljeni izveštaj Evrostata.
Ovaj indikator meri subjektivnu procenu usklađenosti između stečenog obrazovanja i zahteva trenutnog ili poslednjeg glavnog zaposlenja, na skali od "bez poklapanja" do "veoma visokog poklapanja".
Podaci pokazuju veliku razliku u zavisnosti od nivoa obrazovanja.
Među mladima sa srednjim obrazovanjem, 46,1% radi posao u struci, dok taj udeo kod visokoobrazovanih dostiže 68,1%.
Gledano po sektorima, najveći stepen usklađenosti zabeležen je u sektoru zdravstva i socijalne zaštite, gde čak 80,6% visokoobrazovanih radi posao direktno povezan sa svojom strukom.
Na drugom mestu su informacione i komunikacione tehnologije sa 77%, a na trećem prosvetni sektor 73,6%.
Nasuprot tome, mladi sa diplomama iz umetnosti i humanističkih nauka suočavaju se sa najvećim teškoćama, pošto 52,2% njih ne radi posao koji odgovara njihovoj struci.
Slični problemi prisutni su i kod diplomaca iz društvenih nauka, novinarstva i informisanja - 59,1%, kao i uslužnih delatnosti 59,3%.
Na nivou pojedinačnih država, najbolje rezultate u usklađenosti obrazovanja i zaposlenja beleže Letonija 76,5%, Litvanija 76,1%, Nemačka 75,2%.
Nasuprot tome, najteža situacija je u Italiji gde procenat iznosi 41,6%, Slovačkoj 46,2% i Danskoj 47,1%, navodi se na veb stranici Evrostata.
