U Ministarstvu finansija danas je predstavljen „model starenja za Srbiju“, koji je razvijen uz podršku Vlade Nemačke i Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ) a stručnjak Alen Bučič je izjavio da je penzijski sistem Srbije fiskalno održiv na duži rok i da se očekuje smanjenje budžetskih izdvajanja za finansiranje rashoda za penzije. Donošenjke modela koji donosi uštede pozdravlja i Fiskalni savet.
On je rekao, predstavljajući model, da će zbog demografskih kretanja udeo prosečne penzije u prosečnoj zaradi ostati relativno stabilan u narednih 20 godina, kao i da će penzije rasti po većoj stopi nego što je stopa rasta potrošačkih cena.
Državni sekretar u Ministarstvu finansija Saša Stevanović je istakao da je glavni motiv kod izrade ovog modela obezbeđivanje održivosti penzijskog sistema u dugom roku, kao i sposobnost sistema da obezbedi adekvatan životni status svim korisnicima penzije.
„To je nešto što je jako bitno i pri čemu je u svemu ovome, odnosno u izradi ovog modela, korišćena međunarodna računovodstvena praksa, odnosno međunarodni standardi, sa posebnim osvrtom na metodologiju koju koriste zemlje EU. Na taj način smo dobili jedan model koji daje podatke koji će moći da se upoređuju sa svim podacima koje imaju zemlje kako iz okruženja, tako i one koje su članice, tako i one koje nisu članice EU“, rekao je on.
Prema njegovim rečima ovaj model predstavlja jako bitan, vredan i transparentan instrument koji će da koristi i prilikom budžetiranja, odnosno budžetskim procedurama u narednim godinama i učiniće lakšim, dostupnijim i boljim predvidivost budućih socijalnih i penzijskih politika.
Stevanović je podsetio da već sada imamo predvidivost, odnosno zakonsku formulu po kojoj se radi indeksacija, odnosno povećanje penzija i od 1. decembra ove godine imamo novo povećanje penzija od 12,2%.
„Podsetiću da smo i u prethodnih godinu dana, odnosno od 1. decembra prošle godine, imali povećanje penzija od 10,9% što kumulativno u samo 12 meseci iznosi 24,4% odnosno skoro jedna četvrtina, što je daleko iznad kumulativne inflacije u ovom periodu koja je jednocifrena, tako da sve to govori u prilog tome da je jedan od prioriteta i ove vlade konstantni rast životnog standarda“, istakao je on.
Dodao je da će to i dalje biti jedan od prioriteta Vlade Srbije.
Altiparmarkov: Konačno imamo meru
Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov je ocenio da su ovakva istraživanja i analize važne da ne bismo upali u fiskalne probleme kao što se to desilo u nekim drugim evropskim zemljama.
Altiparmakov je podsetio da je Srbija 1922. godine donela zakon o penzijskom osiguranju koji je, po ugledu na tadašnji Bizmarkov sistem, bio jedan od najmodernijih penzijskih zakona u Evropi toga vremena, da je on preživeo i Drugi svetski rat, i revolucije, i raspad zajedničke države, ali da mu je nedostajao dugoročni aspekt planiranja.
"On je bio predviđen i u samom zakonu iz 1922. godine, ali u bivšoj Jugoslaviji nismo imali nijednu zvaničnu dugoročnu evaluaciju penzijskog sistema, nismo imali ni u Srbiji do danas, i to je nešto što je sa profesionalne strane izuzetno i jako bitno", rekao je on.
Istakao je da je evaluacija važna zato što kada se planira penzijski sistem, disbalansi mogu da se vide mnogo pre nego što se materijalizuju i onda malim promenama može da se uravnoteži sistem na vreme kako bi se izbegle drastične promene i iskustva koja su imale i Jugoslavija i Srbija.
"Upravo je odgovorni dizajn penzijskog sistema i odgovorni pristup penzijskom sistemu koji vidimo u Nemačkoj razlog zašto Nemačka može da ima stabilne javne finansije. Penzijski sistemi su najveći rashodi u svim evropskim državama i ako se prema njima ne odnosimo odgovorno, doći ćemo u situaciju kao što je Grčka, jer su grčki fiskalni problemi pre svega bili uzrokovani problemima u penzijskom sistemu. Slično je i u Italiji, slično se sada dešava i u Francuskoj, a sa ovim alatom, nadam se da će Srbija biti dovoljnoi mudra da ne ponovi greške iz naše prošlosti, ni greške koje se trenutno mogu videti u nekim drugim evropskim zemljama", rekao je on.
