Trojica akademika s obe strane Atlantika deliće Nobelovu nagradu za ekonomiju u 2025. godini, za svoj rad o ulozi inovacija u stvaranju ekonomskog rasta.
Džoel Mokir (Northwestern University), Filip Agion (London School of Economics i INSEAD u Parizu), te Peter Haubvit (Brown University), nagrađeni su "za teoriju održivog rasta kroz kreativnu destrukciju", saopštila je Kraljevska švedska akademija nauka u Stokholmu u ponedeljak.
„Još sam bez teksta“, izjavio je Agion putem telefona na konferenciji za novinare, nakon što je obavešten o priznanju. Mokir će dobiti polovinu nagrade vredne 11 miliona švedskih kruna (oko 1,2 miliona dolara), dok će Agion i Havit podeliti preostali deo.
Mokir, holandskog porekla i poznat kao ekonomski istoričar, istaknut je po istraživanju načina na koji je održivi ekonomski rast započeo industrijskom revolucijom i njenim posledicama, pokrenut inovacijama. Njegove kolege su 1992. godine razvile model koji objašnjava kako taj proces u suštini predstavlja kreativnu destrukciju.
Kerstin Enflo, profesorka ekonomske teorije na Lund University i članica odbora za dodelu nagrade, istakla je da zajednički rad nagrađenih ekonomista podseća koliko je važno očuvati faktore koji podstiču rast.
"Rad laureata nas podseća da ne smemo uzimati napredak zdravo za gotovo. Društvo mora paziti na elemente koji stvaraju i održavaju ekonomski rast - to su inovacije zasnovane na nauci, kreativna destrukcija i otvorenost društva za promene.", , rekla je Enflo a prenosi Bloomberg Adria.
Francuski ekonomista Filip Agion, jedini od trojice koji živi u Evropi, ranije je savetovao predsednika Emanuela Makrona da poveća starosnu granicu za penziju sa 62 na 64 godine - reforma koju sada Socijalistička partija pokušava da poništi u zamenu za podršku budžetu.
Na pitanje novinara o uticaju američkih carina na rast, Agion je bio kritičan.
„Ne pozdravljam talas protekcionizma u SAD. To nije dobro ni za nas, ni za rast, ni za inovacije. Evropske zemlje moraju shvatiti da više ne smemo dozvoliti da SAD i Kina preuzmu tehnološko vođstvo."
On je naglasio i da je evropska ekonomija oslabila u odnosu na američku.
„Glavni razlog je to što nismo uspeli da sprovedemo probojne visokotehnološke inovacije“, rekao je.
Kanadski ekonomista Peter Hauvit često je sarađivao sa Agionom na tzv. Šumpeterovoj teoriji rasta (Schumpeterian Growth Theory), nazvanoj po austrijskom misliocu koji je prvi uveo pojam kreativne destrukcije.
Nagradu, poznatu pod punim imenom Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel, ustanovila je 1968. godine Švedska centralna banka. Time je dopunila niz godišnjih Nobelovih priznanja za fiziku, hemiju, medicinu, književnost i mir, koja su ustanovljena testamentom Alfreda Nobela, švedskog pronalazača dinamita koji je preminuo 1896. godine.
Prošle godine, troje američkih akademika podelilo je nagradu za istraživanje uticaja bivših evropskih imperija na ekonomski razvoj. Među poznatijim dobitnicima su i Ben Bernanke, bivši predsednik Federalnih rezervi SAD, koji je 2022. godine podelio nagradu sa Daglasom Dajmondom i Filipom Dubvigom za istraživanje banaka i finansijskih kriza.
Godinu dana kasnije, Klaudia Goldin dobila je priznanje za istraživanje rodnih razlika u zaradama. Uprkos njenom nedavnom uspehu, Nobelove nagrade ostaju izrazito rodno nejednake - samo tri žene su do sada dobile nagradu za ekonomiju, što ovu kategoriju čini drugom najdominantnijom po muškarcima, odmah posle nagrade za fiziku.
