MOL grupa je u svom Integrisanom godišnjem izveštaju za 2025. godinu objavila rast ključnih finansijskih pokazatelja, uz istovremeno ubrzanje strateških investicija u obnovljive izvore energije, digitalizaciju i „regionalno širenje poslovanja“, a konstatovala je i napredak u procesu potencijalne akvizicije Naftne industrije Srbije (NIS), navodeći da bi se time dodatno ojačalo regionalno prisustvo MOL Group.
"Veliki deo temelja za ovu transakciju postavljen je 2025. godine, a njen uticaj bi mogao da oblikuje pravac razvoja MOL grupe u narednim godinama", navodi se u izveštaju u vezi sa Naftnom industrijom Srbije.
Proces akvizicije sada već traje neko vreme, bez konrektnijih podataka u javnosti. Osim pitanja dozvole američkog OFAC-a za ovu akviziciju, koja se trenutno ogleda samo načelno u produžavanju rokova u kojima prodaja NIS-a ne-ruskim investitorima treba da se obavi (i dozvola rafineriji u Srbiji da operativno radi), sada se u žižu pažnje javnosti vratilo pitanje da li Rusi uopšte žele da prodaju kompaniju koja je u većinskom vlasništvu državnog Gaspromnjefta (Gasproma).
Ova tema podgrejana je aktuelnim promenama u vrhu mađarske države, nakon parlamentarnih izbora na kojima je izgubio proruski orijentisan premijer Viktor Orban a pobedio lider opozicione partije Tisa, pro-EU nastrojeni Piter Mađar.
Aktuelna situacija može da izazove kratkoročnu neizvesnost i izvesno kašnjenje, ali je malo verovatno da će potkopati transakciju, kaže za BBC Atila Holoda, direktor konsultantske firme Aurora Energy, sa sedištem u Budimpešti
„Nova mađarska vlada, za koju se očekuje da bude bliža EU, a ne bih je nazvao prijateljskom prema Rusiji, mogla bi da promeni politički okvir pregovora. To bi moglo da navede Kremlj da ponovo proceni spremnost za prodaju ili uslove pod kojima bi nastavila, posebno zbog toga što su zvaničnici Moskve ponovo nazvali novi kurs 'neprijateljskim' kao i druge članice EU", ukazuje Holoda, koji je skoro dve decenije radio na menadžerskim pozicijama u MOL-u.
Siguran je, pak, da će „na rusku odluku pre svega uticati pritisak sankcija, finansijski uslovi transakcije, regionalna tržišna razmatranja i širi strateški proračuni, a ne samo političke emocije", dodaje u pisanom odgovoru za „BBC na srpskom“.
Profit 3 milijarde evra
U finansijskom delu izveštaja, objavljenom na veb stranici Budimpeštanske berze, navodi se da je čista EBITDA korigovana za efekat zamene troškova (CCS EBITDA) dostigla 1.185,8 milijardi forinti (HUF), odnosno oko 3,02 milijarde evra, što predstavlja rast od 6% u odnosu na prethodnu godinu i rezultat iznad planiranih ciljeva.
EBITDA je iznos profita pre nego što se uračunaju kamate, porez na dobit i amortizacija i koristi se za procenu operativne profitabilnosti kompanije
Operativni novčani tok MOL grupe porastao je za 19% na 976,8 milijardi HUF, dakle oko 2,49 milijardi evra, dok je odnos neto duga i EBITDA pao na 0,49x, znatno ispod ciljanog nivoa od 1,0x.
Investicioni izdaci za 2025. iznosili su oko 1,47 milijardi evra, što je blagi pad od jedan% u odnosu na 2024. godinu, dok su rezultati po segmentima pokazali različitu dinamiku rasta.
Segment prerade i prodaje goriva (Downstream) zabeležio je rast EBITDA od 10% na 1,3 milijarde evra, podržan višim rafinerijskim maržama, dok je sektor potrošačkih usluga porastao za 20% na 830 miliona evra.
Nasuprot tome, u sektoru vađenja nafte je zabeleženo 1,02 milijarde evra uz blagi pad, koji je zabeležen i u transportu, skladištenju i upravljanju prirodnim gasom (Gas Midstream), na 190 miliona evra i uslugama cirkularne ekonomije (Circular Economy Services).
MOL je u 2025. dodatno ojačao prisustvo u segmentu obnovljivih izvora kroz akviziciju solarnih kapaciteta od 304 MWp u Mađarskoj, čime je ukupni solarni kapacitet učetvorostručen.
Paralelno, kompanija nastavlja razvoj projekata zelenog vodonika, postrojenja u Dunavskoj rafineriji kapaciteta 10 MW, kao i nove projekte u Hrvatskoj i Slovačkoj.
Operativno, proizvodnja nafte i gasa porasla je na 94,7 hiljade barela naftnog ekvivalenta dnevno (mboepd), iznad planiranih nivoa, uz rast u Mađarskoj, Kazahstanu i regionu Kurdistana (KRI).
Maloprodajna mreža dostigla je 2.311 stanica, uz širenje koncepta "Freš korner" (Fresh Corner), dok su u toku projekti vezani za rafineriju u Rijeci i diverzifikaciju sirovina, dodaje MOL grupa u izveštaju.
