Kinezi, koji su u lancu nabavke "na samo tri koraka daleko" od svakog evropskog proizvođača, ograničenjem izvoza retkih metala stvaraju ogroman rizik za evropsku industriju, upozoravaju iz Evropske centralne banke
Kina je početkom aprila uvela ograničenja na izvoz retkih zemnih metala i njihovih derivata kako bi time odgovorila na rast američkih carina, a posledice su već vidljive u evropskoj automobilskoj industriji gde je došlo do privremenih obustava rada, navodi se u danas objavljenoj analizi Evropske centralne banke (ECB).
Evrozona je posebno ranjiva jer se oslanja na Kinu za oko 70 odsto direktnog uvoza retkih metala, ali i indirektno – preko posrednika iz Sjedinjenih Američkih Država i Japana.
Čak i kada kompanije kupuju proizvode iz trećih zemalja, lanci snabdevanja najčešće vode do kineskih dobavljača. Analize pokazuju da je više od 80 odsto velikih evropskih firmi najviše tri koraka udaljeno od kineskog proizvođača.
Automobilski sektor i obnovljivi izvori energije najviše osećaju posledice. Magnetske komponente za električna vozila i vetroturbine zavise od kineskog neodijuma, a nestašice ugrožavaju proizvodnju. Slična situacija je i u elektronici, gde retki metali čine osnovu za izradu telefona, računara i poluprovodnika.
Kompanije kao što su Erbas i BASF retke metale nabavljaju direktno iz Kine, dok Folksvagen i Reno zavise od američkih posrednika poput Majkrosofta, Epla i Intela.
Evropske firme nisu imale značajnije zalihe retkih metala pre uvođenja kineskih ograničenja, pa su u junu 2025. zabeleženi poremećaji u snabdevanju i zatvaranja pojedinih proizvodnih linija u auto-industriji. Vlasti u Evropi su od tada pregovarale o ubrzanom izdavanju izvoznih licenci, ali neizvesnost i dalje traje.
Ekonomisti upozoravaju da bi duži prekidi mogli povećati troškove proizvodnje i stvoriti inflatorne pritiske u evrozoni.
Kina, međutim, drži monopol od 95 odsto u globalnoj proizvodnji retkih metala, tako da zavisnost Evrope ostaje teško rešiv problem, navodi se na veb stranici ECB.
