Mapa Centralne i Istočne Evrope nikada nije bila statična, ali 2026. godina donosi posebnu vrstu turbulencije – onu u kojoj se politički kalendari, fiskalni pritisci i geopolitički lomovi poklapaju u istom trenutku. Od Varšave do Bukurešta, od Bratislave do Beograda, vlade balansiraju između ambicioznih reformskih agendi i krhkih koalicija, između odbrambenih budžeta koji rastu i inflacije koja ne jenjava. Nije reč o krizi koja dolazi – reč je o prilagođavanju koje je već u toku.
Upravo tu složenost pokušava da rasvetli CEE Outlook 2026, izveštaj koji su pripremili Grayling stručnjaci za javne poslove iz deset zemalja regije. Njihov zaključak nije lako svodiv na jednu liniju trenda: Češka, Bugarska i Poljska beleže relativno stabilan rast, dok Mađarska, Slovačka i Rumunija klize prema stagflatornim pritiscima. Srbija i Hrvatska nastavljaju da rastu, ali uz inflaciju koja nagrizuje poslovnu predvidivost. Ukrajina, pak, ostaje kategorija za sebe – zemlja čiji ekonomski i reformski pravac i dalje definiše front, a ne tržište. Ono što sve ove ekonomije ipak povezuje nije sličnost rezultata, već simultanost izazova: region koji se, svaki na svoj način, nosi s istim istorijskim trenutkom prilagođavanja dok vlade, zakonodavci i kompanije odgovaraju na promenjive ekonomske i geopolitičke pritiske.
"Ova godina predstavlja prekretnicu širom Centralne i Istočne Evrope. Gotovo svaka zemlja u regiji istovremeno upravlja političkim pritiscima, fiskalnim ograničenjima i ekonomskom tranzicijom – i to u kontekstu stalne geopolitičke nestabilnosti,“ izjavila je Nataša Trslić Štambak, regionalna direktorika agencije Grayling za CEE regiju. "Za kompanije, uspeh će zavisiti od razumevanja kako šire regionalne slike, tako i lokalnih političkih realnosti. Naš CEE Outlook pruža uvide i ekspertizu u oblasti javnog zagovaranja neophodne za snalaženje u tom kompleksnom okruženju.“
Rat u Ukrajini i dalje ostaje centralni faktor koji oblikuje evropsku bezbednosnu arhitekturu, dok se Evropska unija suočava sa unutrašnjim tenzijama i obnovljenim debatama o proširenju, sankcijama, fiskalnom upravljanju i balansu između integracije i nacionalnog suvereniteta.
Parlamentarni izbori u Mađarskoj u aprilu ističu se kao potencijalna prekretnica ne samo za domaću politiku, nego i za širu dinamiku unutar Evropske unije. Slovenija i Slovačka takođe ulaze u odlučujuće političke faze. Ljubljana ide prema neizvesnim izborima obeleženim raspravama o reformi penzionog sistema i tržišta rada, dok Bratislava prolazi kroz polarizovano predizborno razdoblje uz nastavak fiskalne konsolidacije.
U međuvremenu, Poljska i Hrvatska nastoje da usklade institucionalne i strateške prioritete: Varšava se nosi sa napetostima između vlade i predsednika, istovremeno zadržavajući odbrambenu potrošnju na nivou blizu 5% BDP-a, dok Zagreb, u kontekstu usporavanja ekonomskog rasta i domaće političke polarizacije, nastavlja sa ambicijama pristupanja OECD-u.
Rumunija se suočava sa krhkošću vladajuće koalicije i novim budžetskim pritiscima nakon uvođenja opsežnih poreskih mera, dok se Bugarska nosi sa nestabilnošću koja je usledila nakon uvođenja evra, uz konstantne inflatorne izazove. Srbija se susreće sa specifičnim nizom pritisaka, koji kombinuju domaću političku neizvesnost i pripreme za EXPO 2027, što utiče na investicionu klimu. Izgledi za Ukrajinu i dalje su suštinski oblikovani ratom pri čemu razvoj događaja na frontu nastavlja da definiše njen politički, ekonomski i reformski pravac.
Ekonomski rezultati širom regije odražavaju ovo raznoliko, ali istovremeno prilagođavanje. Dok Češka, Bugarska i Poljska zadržavaju relativno stabilan rast, Mađarska, Slovačka i Rumunija suočavaju se sa stagflatornim pritiscima. Srbija i Hrvatska nastavljaju rast, ali uz povišenu inflaciju. Izgledi Ukrajine i dalje su krhki zbog rata koji je u toku.
"U užem regionalnom kontekstu vidimo kako se Slovenija, Hrvatska i Srbija nalaze u zahtevnim političkim i ekonomskim ciklusima – od predstojećih izbora u Sloveniji, preko usporavanja rasta i ambicije pristupanja OECD-u u Hrvatskoj, do političke neizvesnosti u Srbiji. Takva dinamika direktno utiče na poslovno okruženje i strateško planiranje kompanija. Upravo zato CEE Outlook 2026 donosi strukturiran i pouzdan okvir koji pomaže kompanijama u donošenju informisanih odluka i dugoročnom pozicioniranju na tržištu“, istakao je Robert Škunca, direktor agencije Grayling za Jugoistočnu Evropu.
Sa 10 kancelarija širom Centralne i Istočne Evrope, Grayling ima najobuhvatniju mrežu od svih agencija u regiji. Stručnost i znanje Grayling timova za javne poslove (Public Affairs) predstavlja jednu od ključnih snaga agencije, pružajući usluge političkog zagovaranja, strateške podrške kampanjama, upravljanja odnosima sa zainteresovanim stranama i uticaja na javne politike u sektorima poput energetike, infrastrukture i tehnologije. Uz podršku timova u Briselu, Londonu i Sjedinjenim Američkim Državama, Grayling klijentima omogućava usklađivanje nacionalnog angažmana sa razvojem politika na nivou Evropske unije i transatlantskih odnosa – obezbeđujući da se, u godini koju obeležava istovremenost, a ne ujednačenost, njihov glas čuje tamo gde je najvažnije.
Ceo izveštaj CEE Outlook 2026 dostupan je na: https://grayling-26084246.hs-sites-eu1.com/cee-outlook-2026.
