Rezultati gejming industrije Srbije u 2025. ukazuju na usporavanje rasta tog sektora, ali su prihodi nastavili da rastu i 15 najuspešnijih kompanija prihodovalo je ukupno 222 miliona evra, rečeno je danas u Privrednoj komori Srbije (PKS) na predstavljanju izveštaja Srpske gejming asocijacije (SGA).
Direktor SGA Mihajlo Jovanović-Džaril rekao je da najnoviji izveštaj o stanju srpske gejming industrije potvrđuje da su u 2025. prihodi nastavili da rastu, uprkos smanjenju broja zaposlenih, ali da je rekordno nizak broj planiranih novih pozicija u ovoj godini.
„Objavljeno je i duplo manje igara nego u 2024, ali je vrlo sličan broj onih koje su u proizvodnji, što govori da se sve više radi na projektima koji zahtevaju veće vremensko ulaganje“, rekao je on.
Pad zapošljavanja, stabilnije kompanije
Novi godišnji izveštaj o gejming industriji Srbije pokazuje da su besplatne igre nastale u Srbiji zabeležile tokom prošle godine oko 307 miliona preuzimanja na različitim platformama, dok su premijum naslovi kupljeni oko 613.000 puta.
Ukazano je i da ova industrija beleži pad zapošljavanja, odnosno da je u 2025. bilo oko 4.200 zaposlenih što je za oko 300 manje nego godinu ranije, ali da je porastao broj godina koji pojedinac prosečno provodi u jednoj kompaniji i sada iznosi pet i po godina.
Rečeno je i da se 2026. očekuje otvaranje svega 113 novih radnih mesta što predstavlja rekordno nizak broj drugu godinu za redom i potvrđuje završetak perioda intenzivnog rasta.
Izneti podaci pokazuju i da je broj studija i timova ostao stabilan i procenjuje se na oko 100, dok je tokom godine objavljeno 22 nova naslova što je najmanje do sada.
Navedeno je i da je u razvoju trenutno čak 75 igara, što ukazuje na potencijal za budući rast, a većina timova, njih 63 odsto, radi na razvoju originalnih intelektualnih svojina što je povećanje od osam odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Mobilne igre i dalje prednjače po prihodima, iako se veći broj projekata razvija za PC platforme.
Žene čine 32 odsto zaposlenih u ovoj industriji i vode 42 odsto timova, što kako je naglašeno ukazuje na značajnu zastupljenost u upravljačkim strukturama.
Najveća koncentracija zaposlenih je i dalje u Beogradu i Novom Sadu, dok se Niš izdvaja po broju stručnjaka uprkos manjem broju kompanija.
Najzastupljenije oblasti rada su programiranje, 3D art i animacija, kao i produkcija.
Kao ključne prepreke poslovanju, navedeni su visoki porezi i nedovoljno stimulativne poreske olakšice.
Naglašeno je i da upotreba veštačke inteligencije nastavlja da raste i da podaci pokazuju da više od tri četvrtine studija koristi AI alate, najčešće u programiranju, zatim u poslovnoj podršci, kao i u marketingu, 2D artu i animaciji.
Zrela faza, nezaobilazni AI
Zamenik predsednika Privredne komore Srbije (PKS) Mihailo Vesović rekao je da gejming industrija nastavlja stabilan rast na globalnom nivou i ulazi u zreliju fazu razvoja, kao i da u Srbiji beleži sve značajniji tehnološki i tržišni potencijal.
„Gejming industrija je prepoznata ne samo kao atraktivna i zanimljiva, već i kao tehnološki izuzetno dinamična oblast koja ima značajan domet i na srpskom tržištu. Sada je reč o zrelijoj fazi razvoja, na koju snažno utiču nove tehnologije poput veštačke inteligencije i igranja igara u virtuelnom okruženju gde hardver postaje sve manje presudan“, naveo je Vesović.
