Svetsko tržište čokolade suočilo se sa drastičnim rastom cena u protekloj godini, a glavni uzrok nalazi se u lošoj žetvi kakaa u Gani i Obali Slonovače, najvećim svetskim proizvođačima te sirovine,
Podaci Eurostata pokazuju da su potrošači širom Evropske unije osetili ovaj udar. U maju su cene čokolade u proseku bile više za 21,1% nego u istom periodu prošle godine, pri čemu su pojedine zemlje zabeležile znatno veći rast. Najizraženiji skok cena registrovan je u Poljskoj (+39%), Estoniji (+38%), Litvaniji (+37%) i Letoniji (+33%). U Švedskoj i Finskoj rast je iznosio 28%, odnosno 26%, prenosi Euronews.
Hrvatska i Slovenija zabeležile su isti rast od 25%, dok su najmanja poskupljenja zabeležena u Luksemburgu (+5%), na Kipru (+9%), u Italiji (+12%), na Malti (+12%) i u Austriji (+13%).
Kada je Srbija u pitanju, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, poskupljenje čokolade se kretalo od 17,5% do čak 50%.
Cena kakaa, koja se ranije kretala između 2.000 i 3.000 evra po toni, dostizala je rekordne nivoe od čak 13.000 evra, a analitičari procenjuju da bi se do kraja godine mogla stabilizovati na oko 9.000 evra po toni.
Međunarodna organizacija za kakao procenjuje da je globalna proizvodnja u sezoni 2023/24. pala za oko 10% u odnosu na prethodnu godinu. To je dovelo do manjka od 478.000 metričkih tona na tržištu, što predstavlja najveći deficit u poslednjih šest decenija. Glavni razlozi su loši vremenski uslovi, klimatske promene i bolesti koje pogađaju zasade.
Rastuće cene stvaraju veliki pritisak na proizvođače čokolade u Evropi i širom sveta, koji se suočavaju sa sve težim izazovima u održavanju profitabilnosti.
