Cene nafte u ponedeljak popodne pale su za deset odsto, na ispod 90 dolara po barelu, nakon što su na otvaranju porasle za 20 odsto.
Glavni razlog za to je što su ministri finansija iz sedam najrazvijenijih zemalja saopštili da je G7 spremna da oslobodi naftu iz strateških rezervi ako bude potrebno, preneo je Trejding ekonomiks.
Tako je nafta brent sada na nivou od oko 89,5 dolara po barelu, a američka sirova nafta WTI (West Texas Intermediate) kreće se na nivou od oko 86 dolara po barelu.
Na cene je uticala i izjava američkog predsednika Donalda Trampa, koji je insistirao da će rat sa Iranom biti kratak, čime je sugerisao da neće biti potreban odgovor Sjedinjenih Američkih Država u vidu opsežnog ekonomskog odgovora.
Cena nafte je ranije tokom sesije porasla na 120 dolara po barelu, što je najviši nivo od 2022. godine, jer su glavni proizvođači sa Bliskog istoka počeli da smanjuju proizvodnju nakon poremećaja transporta u Ormuskom moreuzu.
Svet uskraćen za 6% ponude
Najveći proizvođači nafte na Bliskom istoku dodatno smanjuju proizvodnju jer je ključni plovni put kroz Ormuski moreuz gotovo paralizovan, što produbljuje poremećaje na globalnom energetskom tržištu, izjavili su izvori upoznati sa situacijom.
Četiri najveća proizvođača u regionu - Saudijska Arabija, Irak, Ujedinjeni Arapski Emirati i Kuvajt, smanjili su zajedničku proizvodnju za čak 6,7 miliona barela dnevno, rekli su izvori, koji nisu želeli da budu imenovani, prenosi Blumberg.
Ta smanjenja, koja predstavljaju najopipljiviju reakciju na strani ponude od početka rata, znače da je ova grupa država smanjila zajedničku proizvodnju za približno trećinu, čime je globalna ponuda nafte umanjena za oko šest odsto.
Sukob u regionu, koji je ušao u drugu nedelju i u koji je uključeno više od 10 zemalja, primorao je proizvođače na smanjenje proizvodnje jer je faktičko zatvaranje glavne izvozne rute dovelo do popunjavanja skladišnih kapaciteta.
Prema navodima izvora, Saudijska Arabija je smanjila proizvodnju za između dva i 2,5 miliona barela dnevno, Ujedinjeni Arapski Emirati za 500.000 do 800.000 barela dnevno, Kuvajt za oko 500.000 barela dnevno, dok je Irak proizvodnju smanjio za oko 2,9 miliona barela dnevno.
Proporcionalno gledano, Irak je zabeležio najdublje rezove u proizvodnji. Smanjenja u Saudijskoj Arabiji, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Kuvajtu iznose oko 20 do 25 odsto njihovih nivoa proizvodnje iz februara, pokazuju podaci koje je prikupio Blumberg.
