Bugarski startap Poleniti (Pollenity) razvija tehnološka rešenja koja omogućavaju praćenje zdravlja pčelinjih društava, veću transparentnost proizvodnje meda i prikupljanje podataka o stanju životne sredine, objavio je EBRD.
Pčelarstvo ima dvostruku ulogu u prirodi: proizvodnja meda ima jasnu komercijalnu vrednost, ali tu je i očuvanje zdravih pčelinjih društava i ekosistema, za šta pčelari uglavnom nisu posebno plaćeni, kaže osnivač Pollenity, inženjer i tehnološki preduzetnik Sergej Petrov-
Položaj pčelara bi mogao da se poboljša, bar u Bugarskoj, jer ova kompanija je partner Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Evropske unije, koje su podržale razvoj kompanije kroz savetodavne projekte, uključujući pomoć u razvoju komercijalne strategije, digitalnog marketinga i pristupa poslovnim korisnicima.
Pčele oprašuju 70 od 100 najvažnijih poljoprivrednih kultura koje obezbeđuju voće, povrće i orašaste plodove. Istovremeno, njihove populacije širom sveta opadaju pod pritiskom pesticida, fungicida, gubitka staništa i drugih faktora.
Petrov je, oslanjajući se na porodičnu tradiciju pčelarstva, 2014. godine razvio prvi prototip sistema za digitalno praćenje košnica, a godinu dana kasnije u Bugarskoj pokrenuo kompaniju Bi smart tehnolodžis (Bee Smart Technologies), koja je kasnije preimenovana u Poleniti.
Jedan od prvih proizvoda bio je Bi bot (BeeBot), mali senzorski uređaj koji prikuplja podatke iz košnice i putem interneta ih šalje u klaud, gde se obrađuju i analiziraju preko tehnologije IoT(internet stvari).
Uređaj meri temperaturu, vlažnost i druge pokazatelje, uključujući učestalost zujanja pčela, kako bi pčelari u realnom vremenu mogli da prate stanje i produktivnost društva.
„Zujanje je način na koji pčele komuniciraju šta se dešava u košnici, da li nedostaje hrane, da li je prevruće ili je matica prestala da polaže jaja“, rekao je Petrov.
Podaci se bežično prenose pčelarima, koji tako mogu da nadziru košnice na daljinu i preduzmu preventivne mere.
„Pravi med“ i „Usvoji košnicu“
Poleniti je potom proširio poslovanje i na povezivanje pčelara i potrošača i pokrenuo platformu "Pravi med", koja omogućava direktnu prodaju meda i praćenje njegovog porekla i kvaliteta.
Kompanija je razvila i program "Usvoj košnicu" (Adopt-a-Hive), kroz koji pojedinci ili kompanije mogu da usvoje košnicu putem pretplate i direktno podrže pčelara, dok zauzvrat dobijaju med iz konkretne košnice.
Svaka košnica može da bude dom za do 100.000 pčela, a hiljade njih svakodnevno izlaze u okolinu i posećuju između 100 i 150 cvetova.
Kada se vrate u košnicu, sa sobom donose materijal koji može da pruži podatke o stanju okruženja.
Na toj ideji zasnovan je najnoviji proizvod firma Poleniti nazvan Eko puls (EcoPulse), koji analizira materijal koji pčele donose u košnicu kako bi pružio podatke o lokalnom biodiverzitetu i zagađenju životne sredine.
Budući da polen odražava stanje vazduha, vode i zemljišta u okolini, njegova analiza može da pomogne u otkrivanju zagađivača, uključujući teške metale, hemikalije i pesticide.
"Košnica neprestano meri puls svog okruženja", rekao je Petrov, navodeći da bi nekoliko košnica u Sofiji moglo da pruži podatke o zagađenju i biodiverzitetu u različitim delovima grada, navodi Evropska banka za obnovu i razvoj na svojoj veb stranici.
Eko puls je posebno namenjen kompanijama koje žele da bolje razumeju i mere svoj uticaj na životnu sredinu.
