Predsedavajuća Veća ministara Bosne i Hercegovine Borjana Krišto i hrvatski premijer Andrej Plenković u utorak su u Dubrovniku potpisali sporazum o izgradnji gasovoda Južna interkonekcija, izveštava agencija Anadolu.
Projekt vredan 1,5 milijardi evra, realizovaće američka kompanija AAFS Infrastructure and Energy, osnovana krajem prošle godine a za koju važi da je vode ljudi "bliski američkom predsedniku Donaldu Trampu", a londonski Gardijan je jednog od vlasnika Majkla Flina ozanči i kao čoveka koji ima veze sa liderom Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Miloradom Dodikom.
“Veliki korak napred: u Dubrovniku sam u ime Bosne i Hercegovine potpisala Sporazum o Južnoj interkonekciji s Hrvatskom, kojim je poboljšana energetska sigurnost i diverzifikacija opskrbe”, napisala je Krišto na društvenoj platformi X, izražavajući zahvalnost „našim američkim partnerima”, preneo je Fenix-magazin.de.
Nakon potpisivanja sporazuma, moraju ga odobriti oba doma Parlamentarne skupštine BiH i Vlada Hrvatske.
Reč je o projektu koji predviđa izgradnju gasovoda na relaciji Zagvozd (Hrvatska) – Posušje (BIH) – Novi Travnik/Travnik, s odvajanjem prema Mostaru. U Hrvatskoj se planira i gasovod Split – Zagvozd.
Projekt Južne gasne interkonekcije smatra se ključnim za energetsku sigurnost i diversifikaciju izvora plina u BiH, koja se trenutno snabdeva ruskim prirodnim gasom preko Srbije (Balkanski/Turski tok).
Entitetska vlada Federacije BiH predložila je da izgradnju i upravljanje gasovodom, mimo objalvjivanja tendera, preuzme američka kompanija AAFS, koja će povezati BiH s gasnim sistemom Hrvatske i LNG terminalom na otoku Krk.
Ovo je sporno jer je BiH je potpisnik Ugovora o Energetskoj zajednici i kandidat za punopravno članstvo u EU, pa je obvezna da primenjuje evropsko energetsko zakonodavstvo koje nije blagonaklono prema lex specialisima koje privatna kompaniju određujui kao investitora, operatera i upravljača strateškom infrastrukturom, bez sertificiranja i javnog tenderea.
Izgradnja gasovoda trebala bi da bude završena do 2028. godine, nakon čega je u sledećih sedam godina planirana izgradnja tri gasne elektrane – u Kaknju, Mostaru i Tuzli.
