Elektroprivredi Srbije (EPS) bi EU trebalo da omogućiti da bez godišnje karbonske takse izveze onu količinu električne energije koliko iznosi ukupna godišnja proizvodnja iz obnovljivih izvora, smatraju u EPS-u po pitanju CBAM regulative.
Ukoliko se to ne primeni, posledice će biti značajno povećanje troškova poslovanja energetskih kompanija u Srbiji, rekao je danas pomoćnik generalnog direktora EPS za poslove upravljanja elektroenergetskim portfeljom David Žarković na konferenciji Obnovljivi izvori energije (OIE) Srbija 2026, u Vrdniku.
Žarković je, kako se navodi u saopštenju EPS-a, rekao i da se CO2 taksa plaća za svaki megavat-sat koji se izvozi, bez obzira na to ko je tu električnu energiju proizveo i da li ona potiče iz termo kapaciteta ili iz obnovljivih izvora energije.
On je na panelu "CBAM-izazovi i mogućnosti" objasnio i da se svi nezavisni proizvođači iz OIE nalaze u EPS balansnoj grupi.
„Polazeći od vizije i želje da pospeši razvoj OIE, EPS im obezbeđuje balansiranje po veoma tržišno povoljnim uslovima. Međutim, kada tu energiju želimo da izvezemo, pojavljuje se dodatni CO2 trošak koji ne možemo da prenesemo na proizvođače. Ukoliko bismo ga u potpunosti ugradili u izvoznu cenu, ta cena ne bi bila konkurentna", rekao je Žarković.
Prema njegovim rečima, problem je i u tome što način na koji se trenutno obračunava ova taksa ne odražava stvarni proizvodni miks Srbije.
Podsetio je da je 2023. godine čak oko 45% proizvodnje električne energije u Srbiji nije dolazilo iz uglja.
Žarković je istakao da dodatno opterećenje predstavlja i domaći porez na CO2, koji je od ove godine oko četiri evra po toni, što za energetski sektor predstavlja trošak od oko 100 miliona evra godišnje, a ni taj porez se ne oduzima od postojeće CBAM takse, odnosno mehanizma EU za prekogranično prilagođavanje cene ugljenika.
„Rešenje mora da pogoduje i daljem razvoju OIE u Srbiji i naravno da omogući EPS-u održivo poslovanje usmereno na nove investicije“, rekao je on.
Žarković je zaključio i da EPS zbog svega toga očekuje reviziju pravila u vezi sa CBAM-om, kao i da ovako postavljen sistem trenutno predstavlja značajan kamen spoticanja za finansijsku, a samim tim i investicionu održivost energetskih kompanija, naglašavajući da je energetska sigurnost apsolutno jedan od ključnih izazova savremenog doba i da CBAM za EPS više nije pitanje budućnosti.
Kako se računa CBAM za Srbiju
U CBAM-u se srpski energetski miks ne računa tako što se uzme samo udeo uglja u proizvodnji, niti se koristi prosečna cena električne energije. Za uvoz električne energije iz Srbije u EU koristi se emisioni faktor srpske elektroenergetske mreže, izražen u tonama CO₂ po MWh, koji Evropska komisija propisuje kao podrazumevanu vrednost.
Ta vrednost je zasnovana prvenstveno na podacima IEA i predstavlja prosečni faktor mreže zemlje porekla.
Na primer, ako bi zvanični faktor za Srbiju iznosio 1,04 tCO₂/MWh, uvoz od 1 MWh bi se obračunavao kao 1,04 tCO₂e. Pri ceni CBAM sertifikata od približno 75 €/tCO₂e, bruto trošak bi bio oko 78€/MWh.
U prosečni faktor srpske mreže ulaze emisije proizvodnje električne energije iz izvora koji čine srpski elektroenergetski sistem (lignit i drugi fosilni izvori; hidroelektrane; vetar i solar; druge relevantne izvore proizvodnje).
Hidro, vetar i solar smanjuju prosečni faktor, dok lignit značajno povećava emisioni intenzitet. Međutim, CBAM ne dopušta automatski da se iz ukupnog nacionalnog proseka izuzme obnovljiva energija samo zato što je Srbija proizvodi. Za struju kupljenu sa mreže primenjuje se propisani faktor za mrežu zemlje porekla.
Za uvoz električne energije podrazumevana vrednost je osnovno pravilo, a ne samo pomoćna opcija. Ako ne mogu da se dokažu stvarne emisije na način koji traže CBAM pravila, uvoznik mora da koristi faktor Evropske komisije.
Stvarne emisije mogu se koristiti samo ako su istovremeno ispunjeni strogi uslovi:
- postoji ugovor o kupovini električne energije, odnosno PPA, sa konkretnim proizvođačem;
- elektrana je direktno povezana sa EU mrežom ili se dokaže da nije bilo fizičkog zagušenja na putu do EU;
- elektrana emituje najviše 550 g CO₂ fosilnog porekla po kWh;
- količina je čvrsto nominovana na raspoloživom prekograničnom kapacitetu;
- proizvodnja i nominovani uvoz vremenski se podudaraju, najduže na nivou jednog sata.eur-lex.europa
To u praksi znači da se električna energija iz pojedinačne elektrane na ugalj ne može jednostavno predstaviti kao „čista“ samo zato što je proizvođač dostavio sopstveni obračun. Za takav izvor granica od 550 g/kWh predstavlja veliki problem.
Gde je ključna razlika
Za Srbiju je ključna razlika između:
- faktora nacionalne mreže, koji se primenjuje na uvoz električne energije kupljene sa mreže;
- stvarnog faktora konkretne elektrane, koji se može koristiti samo uz ispunjenje svih CBAM uslova;
- ugrađenih indirektnih emisija u proizvodima poput čelika, aluminijuma, cementa i đubriva, gde se električna energija potrošena u procesu proizvodnje može uključiti u obračun prema pravilima za konkretan sektor.
Kod direktnog uvoza električne energije iz Srbije javno objavljene stručne procene za 2026. navode bruto CBAM trošak od približno 78,37 €/MWh pri ceni sertifikata iz drugog kvartala, ali taj iznos treba proveriti prema zvaničnom faktoru i važećem obračunskom faktoru za 2026.
