Tehnološki napredak ne sme da ugrozi ono što nas čini jedinstvenim, odnosno empatiju, kreativnost, etiku i ljudsku povezanost, poručili su učesnici Foruma menadžera "Inteligencija budućnosti" koji danas u Beogradu organizuje Srpska asocijacija menadžera (SAM).
Kako je rečeno na otvaranju tog skupa, u vremenu kada algoritmi predviđaju ponašanje, a mašine uče brže od nas, potrebno je postaviti granice i usmerenja i naći način kako sačuvati prave ljudske vrednosti.
Naglašeno je i da više nije pitanje na koji nam je potreban odgovor to koliko tehnologija može, već koliko mi ostajemo ljudi.
Direktor razvojnog centra kompanije Schneider Electric, Dragoljub Damljanović, rekao je za Tanjug da će podsticanje mladih da razvijaju intelektualnu radoznalost i kreativno razmišljanje biti jedan od ključnih izazova savremenog društva.
On je istakao da će sposobnost povezivanja različitih oblasti, od biznisa i sociologije, preko geografije i istorije postati jedna od najtraženijih kompetencija budućnosti.
„Svi koji mogu da rade integralne analize i prave veze između različitih znanja biće veoma traženi, jer upravo takva sposobnost donosi pravu dodatnu vrednost“, rekao je Damljanović.
Prema njegovim rečima, suština je u tome da se mladi motivišu da koriste svoj intelektualni potencijal, koji je, kako je naglasio, bolji od bilo kojeg računara.
Damljanović naglašava i da je neophodno da se uživa u procesu sticanja znanja i istraživanja, a ne samo da traže instant rešenja.
„Nadam se da ćemo u budućnosti imati manje 'glupih' poslova i više vremena da se posvetimo pametnijim stvarima. Ali mozak mora da se vežba, kao i svaki drugi organ. Naš zadatak je da ljude motivišemo da ga koriste i da uživaju u tome“, poručio je Damljanović.
On je dodao i da je važno probuditi znatiželju i ljubopitljivost, kao i da mladima pokažemo lepotu istraživanja i dolaska do sopstvenih zaključaka.
Damljanović ističe da proces motivacije počinje od najranijeg detinjstva i da u njemu mora učestvovati čitavo okruženje.
„Najveći izazov za nas danas biće da mlade motivišemo da uključuju mozak, a ne samo da skroluju“, zaključio je on.
Digitalizacija misaonih procesa
Generalni direktor kompanije Saga, Siniša Ljubojević, rekao je za Tanjug da je primena veštačke inteligencije postala ključan izazov savremenog poslovanja, ali i novi pokretač tehnološke transformacije.
On je naglasio da fokus više nije na samoj tehnologiji, već na tome kako je efikasno primeniti u svakodnevnom radu i procesima.
Prema njegovim rečima, svet se nalazi pred novom industrijskom revolucijom, prvom koja će automatizovati kreativne i misaone zadatke, a ne samo manuelne poslove.
Ljubojević naglašava i da se ne sme zaboraviti ljudski nadzor nad veštačkom inteligencijom dodajući da je važno da u ključnim situacijama odlučuju stručnjaci.
Kako dodaje, veštačka inteligencija ne predstavlja pretnju ljudima, već može da pojača kreativnost.
„Verujem da je primena veštačke inteligencije neminovna i da može čak da rasplamsa ljudsku kreativnost. Ljudi će ostati kreativna bića“, rekao je Ljubojević.
Predsednik SAM i generalni direktor MK Group Mihailo Janković, rekao je za Tanjug da su inovacije pokretač napretka i da su kroz istoriju menjale način na koji živimo i radimo.
On je naveo da postoji briga da li će veštačka inteligencija preuzeti naše poslove, ali ne sme se zaboraviti da je čovek taj koji je svojom pameću i kreativnošću doprinosio napretku.
„Tehnologija nam pruža mnoge dobre stvari i daje nam više slobodnog vremena, jer rešava mnoge probleme, pa nam samim tim omogućava i više slobodnog vremena, ali moramo ostaviti mozak da upravlja veštačkom inteligencijom“, zaključio je Janković.
Na današnjem skupu koji je organizovala Srpske asocijacija menadžera (SAM) govorilo se i o izazovima koji prate napredak tehnologije.
Lideri iz različitih oblast otvorili su ključne teme koje oblikuju sutrašnjicu, kao što su "Tehnologija u službi ljudi", "Veštačka inteligencija i bezbednost uz manje hajpa i više vrednosti ", kao i "Nove generacije u eri mašina: znanje kao nova energija" i "Solarnim putem u 2030".
Jedna od tema je bila i energija koja, kako je istaknuto, pokreće svet bez emisija "Solarnim putem u 2030", a poseban akcenat je stavljen na sajber bezbednost koja štiti našu digitalnu egzistenciju.
Među temama su bile i "Šta će ostati ljudsko u svetu tehnologije?", "Inovacije koje leče svet", kao i "Tehnologija u industriji video-igara".
