Prosečna potrošačka korpa u prvoj polovini ove godine u Srbiji je u potpunosti pokrivena prosečnom zaradom i to je najviši nivo pokrivenosti do sada, ukazuju iz Narodne banke Srbije.
„Ta pokrivenost je 2013. godine iznosila svega 66%“, rekla je guvernerka NBS, Jorgovanka Tabaković, tokom javnog slušanja u Narodnoj skupštini o budžetu za narednu godinu koje je organizovao skupštinski Odbor za finansije.
Prosečna plata u prvih šest meseci je dostigla iznos nešto veći od 107.000 dinara (oko 915 evra). Prosečna potrošačka korpa u junu je iznosila 108.204 dinar, oko 500 dinara više nego što je bila (majska) plata isplaćena u tom mesecu.
Srpski potrošački standard je tako dostigao nivo da je prosečna potrošnja, odnosno mesečna kupovina, „pokrivena“ prosečnom platom, i sada prestoji borba da se nešto novca od plate i bez ustezanja „odvoji na stranu“ ‒ bilo za štednju ili investicije.
„Štednja“, odnosno depoziti građana na računima u komercijalnim bankama, se doduše povećava iz godine u godinu, ali tu očigledno nije reč o štednji građana sa prosečnim primanjima.
Prema podacima NBS, dinarska štednja je u prvoj polovini 2025. godine povećana za 4,5 milijardi dinara (2,4%) i krajem juna je iznosila 195,7 milijardi dinara (1,67 milijardi evra). Rast je zabeležila i devizna štednja – za 313 miliona evra ili 2,0% i dostigla gotovo 16 milijardi evra.
Ovi iznosi, nažalost, ne idu u prilog srpskom tržištu kapitala jer na Beogradskoj berzi se i dalje nalaze simbolično mali iznosi investicija građana Srbije, a ukupan broj onih koji deo svojih prihoda investiraju u hartije od vrednosti procenjuje se na najviše desetak hiljada ljudi.
Koliko je dalek put od srpske prosečne plate koja "pokriva" potrošačku korpu, do prosečne plate u EU , koja "pokriva i investicije na berzi", govori podatak Eurostata da je prosečna godišnja plata u EU u 2024. godini iznosila 39.800 evra (Luksemburg 83.000, Bugarska 15.400).
U Srbiji je to bilo 13.860 evra, tek trećina od evropskog proseka, i to uz godišnje povećanje u 2024. od 14%.
