Na panelu koji je organizovao Centar za menadžment CMN govorilo se o e-mobilnosti i javnim nabavkama. I došlo se do zaključka iz naslova koji možda zvuči provokativno ali je ključan za odgovor da li ćemo se u neizbežnoj tranziciji ka e-mobilnosti voditi znanjem ili strahom, piše za BizSrbija Zorana Đorić, generalni menadžer Vozim na struju (Pane AG Grupa).
Regulatorni okvir postoji. Obaveze izveštavanja postoje. Sistem nas normativno usmerava ka održivijim rešenjima. Međutim, u praksi se odluka uvek donosi kroz prizmu ekonomije. A ekonomija zahteva razumevanje.
Ako ne razumemo novu tehnologiju, ne možemo da upravljamo njenim troškovima. Ako ne znamo da upravljamo troškovima, biramo poznato – čak i kada ono dugoročno nije racionalno rešenje.
Na panelu koji je ovih dana organizovao Centar za javni menadžment, posebno sam govorila o značaju edukacije. Nakon više od deset godina rada u oblasti e-mobilnosti, često uhvatim sebe kako pomislim da „to svi već znaju“. Realnost je, međutim, drugačija. Znanje o električnim vozilima, bezbednosnim protokolima, upravljanju infrastrukturom i optimizaciji troškova i dalje je neravnomerno raspoređeno.
Upravo zato smo pokrenuli Green Drive Academy – sa ciljem da znanje podelimo, ojačamo poverenje i skinemo barijere koje prirodno nastaju kada ulazimo u nešto nedovoljno poznato. Održali smo više obuka usmerenih na povećanje nivoa opšte i operativne bezbednosti, ali i na razumevanje ekonomike električnih flota.
Ljudi su često dolazili sa otporom. A odlazili sa pitanjima.
I to je napredak. Jer otpor zatvara vrata, dok pitanje otvara prostor za racionalnu odluku.
Razlika između javnog i privatnog sektora nije u znanju, već u fokusu. Javni sektor teži administrativnoj ispravnosti i proceduralnoj sigurnosti. Privatni sektor meri rezultat, brzinu i efikasnost. Jedan štiti sistem, drugi optimizuje performanse.
Naš zadatak je da ta dva sveta povežemo – da iskustvo pretvorimo u sigurnost, a proceduru u održivu ekonomsku odluku.
Nova tehnologija ne čeka našu spremnost. Ali nivo naše spremnosti direktno određuje cenu tranzicije. Jer, tranzicija ka e-mobilnosti nije pitanje da li ćemo je sprovesti –već da li ćemo je voditi znanjem ili strahom.
